Rum­ski krstovi

Krst čuvar na pavlovačkom putu - foto: Mića Ignjatović

Francuski krst (spomen krst)Na ter­i­toriji Rume pos­toji 10 krstova i 2 pos­tolja na kojima su u ne tako dalekoj prošlosti sta­jali krstovi. Ima­jući u vidu celokupno spomeničko nasleđe Rume, ovaj broj spomenika u vidu krsta, odnosno ostatka od krsta je zaista impozan­tan. Podignuti su uglavnom početkom prošlog veka, uz par izuze­taka koji potiču iz druge polovine XIX veka. Stare mape Rume i rum­skog atara iz XVIII veka ukazuju da su krstovi pos­to­jali i tada, ali oni nisu saču­vani. Njih je bilo 10. Svi krstovi, pos­to­jeći i oni kojih više nema, su građeni sa određenom namenom. Namena je bila: da štite mesto na kome stoje (krstovi čuvari), da se ispred njih obavl­jaju ver­ski obredi (obredni krstovi) i da čuvaju sećanje na određene ličnosti (spomen krstovi). Krst koji je sta­jao na mestu gde su sahran­jeni vojnici Napoleonove armije, tzv. Fran­cuski krst danas se nalazi u južnom delu porte rimoka­toličke crkve. On je podignut 1906. godine kao spomen krst vojnicima koji su tu pokopani. Izmešten je dru­gom polovi­nom osme ili tokom devete decenije XX veka zbog širenja naselja. Nje­govu sud­binu doživela su još tri krsta, koja su zbog asfalti­ranja ulica i proširenja grada preneta u porte rum­skih crkava. Napoleonovi vojnici, Fran­cuzi, dove­deni su u Rumu kao zarobljenici posle bitke kod Asperna 1809. godine u kojoj su Aus­tri­janci pod nad­vo­jvodom Kar­lom porazili Napoleona. Smešteni su u kon­jičku kasarnu, koja se nalazila na mestu današnje Osnovne škole “Veljko Dugoše­vić”. Među­tim, samo dva meseca nakon dolaska među njima izbija neka epi­demija od koje umire 30 zarobljenika. Oni nisu bili sahran­jeni na rum­skom groblju, nego na jed­noj parceli u staro­rum­skom ataru koja je posle tog naz­vana “Fran­cusko groblje”. Godine 1813. posle bitke kod Lajp­ciga u Rumu su ponovo dove­deni zarobljenici Napoleonove armije, ovog puta Ital­i­jani. U bici kod Lajp­ciga, u istoriji poz­na­toj kao Bitka Nar­oda, Napoleonovu armiju su osim Fran­cuza činili Ital­i­jani, Pol­jaci i Nemci iz Rajnske kon­fed­eracije. Kra­jem godine među zarobljenicima dove­denim u Rumu se pojav­ila epi­demija tifusa i tra­jala sve do juna 1814. godine. Umrlo je 92 zarobljenika. Oni su u početku sahran­ji­vani na rimoka­toličkom groblju, a kas­nije kada je epi­demija uzela maha na “Fran­cuskom groblju”. Ovo groblje je bilo označeno drvenim krstom do 1906. godine, kada je Nem­ica Eva Nagel podigla kameni krst. Na njemu je bio ukle­san nat­pis na nemačkom jeziku: “Ovde leže hrabri borci, mir pepelu nji­hovom”. Vre­menom je tekst postao neči­tak, a danas se jedva nazire da je uopšte i pos­to­jao. Tako je i sa grobljem. U vreme kad je nastalo bilo je van naselja ali uočljivo kako zbog svežih humki tako i zbog krsta kojim je bilo obeleženo. Vre­menom su se humke sle­gale a kad su u pot­punosti obrasle travom i rastin­jem postale su nev­idljive, samo je krst ukazi­vao da je tu neko pokopan. Posle više od jednog i po veka, kada se grad širio ka severu i kada je pro­dužena Orlovićeva ulica krst je sklon­jen. Danas retko ko zna da je usred borko­vačkog naselja, iza kuće u Orlovićevoj ulici broj 109 sta­jao krst koji je označavao “Fran­cusko groblje”. Fran­cuski krst se danas nalazi u izuzetno lošem stanju. Na njemu su vidljivi tragovi zelene boje kojom je nekad bio okrečen. Kip na krstu, cor­pus, je zarđao kao i met­alna ograda kojom je nekad bio ograđen. Iznad cor­pusa su ure­zana slova : “IN RI”. Tekst ispod krsta, na gorn­jem delu pos­tolja više nije čitljiv. Treba napomenuti da je krst preloml­jen na dve polovine. Polov­ina koja se sas­toji od gorn­jeg dela pos­tolja i samog krsta je visoka 260 cm, a druga polov­ina u vidu don­jeg dela pos­tolja 83 cm.

Ajn­fort vrata u Rumi

Ajnfort vrata u Rumi - foto: Bruno Šme

Ajnfort vrata u Rumi - foto: Bruno ŠmeŠTA SU AJN­FORTI? Posebno odličje u nizu rum­skih arhitek­ton­skih drag­ulja su ulazi u kućuAjnfort vrata u Rumi - foto: Bruno Šme – vrata. U Vojvo­dini imaju speci­fične nazive — ajn­forti. Ajn­fort (mod­i­fiko­vana nemačka reč Ein­fahrt označava pokriveni kol­ski ulaz u dvorište, veliku ulaznu kapiju kroz koju mogu ući kola, veliki ulazni hod­nik). Karak­ter­is­tičan je i pre­poz­natljiv ele­me­nat vojvođanske arhitek­ture s kraja 19. i početka 20. veka. Bio je neopho­dan, jer su svi objekti građeni na reg­u­la­cionoj lin­iji, pa se u dvorište moglo ući samo na ovaj način. Ajn­fort se danas zove suvi ulaz (ulaz u dvorište kroz prizemlje objekta) i često se pri­men­juje u savre­menoj arhitek­turi (u porodičnoj stam­benoj zgradi, ali i kod savre­menih stam­benih i poslovnih više­sprat­nica). Sve češće je tradi­cionalni ele­me­nat koji inspir­iše arhitekte. Ajn­fort ima grandiozne dimen­z­ije: širina je veća od 2,3m, obično 3,0 do 3,5m, visina od 4,0 do 5,0m, najčešće 4,5m. Likovno i vizuelno ajn­forti obiluju umet­ničkim detaljima u drvetu, staklu, kovanom gvožđu, na koje treba obratiti posebnu pažnju. Deko­ra­tivno obrađene kvake (svaka je unikat i odgo­vara arhitek­ton­skom stilu u kome su građeni objekti), prvi su sus­ret sa vra­tima i ajn­for­tima. Fina plas­tičnost, mekoća, mon­u­men­tal­nost upot­pun­juje opštu lep­otu i vred­nost (u velikom broju saču­vanih) velikih kapija Rume, kako u užem, tako i onih u širem cen­tru grada.

Ajnfort vrata u Rumi - foto: Bruno Šme

Hram silaska Sve­tog Duha na apos­tole

Ikonostas u Hramu silaska Svetog Duha na apostole - foto: Đani Bardoti

Hram silaska Svetog Duha na apostoleTreća rum­ska pravoslavna crkva se pom­inje još kra­jem 18. veka, ali je tada bilaJedinstvena freska Uroša Predića „Vaskrsenje Gospodnje“ - foto: Đani Bardoti izgrađena od čamovih dasaka, „trošna i sklona padu”. Nije poz­nato gde se tačno nalazila, ali svakako ne na mestu današnje crkve Silaska Sve­tog Duha na apos­tole u cen­tru grada. Osamde­setih god­ina 18. veka, veliki broj pravoslavnih trgo­v­aca kupo­vao je kuće u cen­tru varoši. Pomenuta stara crkva, kao i dve nove, su bile podaleko od nji­hovih domova, pa su želeli da izgrade novu bogo­molju. Pošto su u priloz­ima dona­tora domini­rali grčki trgovci – u nar­odu poz­natiji kao Cin­cari, Ruml­jani su je zvali i Grčka crkva. Crkva je tek polovi­nom 19. veka stavl­jena pod krov. Ren­ovi­rana je 1905. godine, kada je i osvećena. Od tada se zove Hram silaska Sve­tog Duha na apos­tole. U njoj se nalazi ikonos­tas, čiji je nacrt ura­dio bečki arhitekta Her­man Bole, a oslikao ga je poz­nati slikar Uroš Predić. Konz­er­va­torski radovi su izve­deni 1980. godine, a radovi na zameni pokri­vača crkve 2006. godine. Posebna vred­nost ovog hrama je i jedin­stvena freska Uroša Predića „Vaskrsenje Gospod­nje“, koja se nalazi u Kripti crkve, u kojoj je ukle­san i najlepši epitaf pes­nika Laze Kostića u spomen na pre­rano pre­minulu Veru Maksimović.

„Tako mile, tako mlade,

Nikad usud ne ukrade.

Još da nije vere, nade,

Da nam tamo paze na te,

Dok nam suze vek ne skrate,

Sav bi svet u nepovrate.“

Page 4 of 55

Zan­imljivosti o Rumi

Spomenik Jovanu Jovanoviću Zmaju

Da li ste znali da je prvi spomenik “Čika Jovi Zmaju” otkriven upravo u Rumi, a da ga je otkrio ni manje ni više nego Branislav Nušić

45 para­lela

Ruma se nalazi na 45 uporedniku

Vre­men­ska prognoza

Cloudy

2°C

Ruma

Cloudy

Humid­ity: 80%

Wind: 17.7 km/​h

  • 1 Feb 2015

    Rain 2°C 1°C

  • 2 Feb 2015

    Cloudy 5°C 3°C

Pri­jatelji

Kursna lista

Free busi­ness joomla tem­plates