Hram silaska Sve­tog Duha na apos­tole

Ikonostas u Hramu silaska Svetog Duha na apostole - foto: Đani Bardoti

Hram silaska Svetog Duha na apostoleTreća rum­ska pravoslavna crkva se pom­inje još kra­jem 18. veka, ali je tada bilaJedinstvena freska Uroša Predića „Vaskrsenje Gospodnje“ - foto: Đani Bardoti izgrađena od čamovih dasaka, „trošna i sklona padu”. Nije poz­nato gde se tačno nalazila, ali svakako ne na mestu današnje crkve Silaska Sve­tog Duha na apos­tole u cen­tru grada. Osamde­setih god­ina 18. veka, veliki broj pravoslavnih trgo­v­aca kupo­vao je kuće u cen­tru varoši. Pomenuta stara crkva, kao i dve nove, su bile podaleko od nji­hovih domova, pa su želeli da izgrade novu bogo­molju. Pošto su u priloz­ima dona­tora domini­rali grčki trgovci – u nar­odu poz­natiji kao Cin­cari, Ruml­jani su je zvali i Grčka crkva. Crkva je tek polovi­nom 19. veka stavl­jena pod krov. Ren­ovi­rana je 1905. godine, kada je i osvećena. Od tada se zove Hram silaska Sve­tog Duha na apos­tole. U njoj se nalazi ikonos­tas, čiji je nacrt ura­dio bečki arhitekta Her­man Bole, a oslikao ga je poz­nati slikar Uroš Predić. Konz­er­va­torski radovi su izve­deni 1980. godine, a radovi na zameni pokri­vača crkve 2006. godine. Posebna vred­nost ovog hrama je i jedin­stvena freska Uroša Predića „Vaskrsenje Gospod­nje“, koja se nalazi u Kripti crkve, u kojoj je ukle­san i najlepši epitaf pes­nika Laze Kostića u spomen na pre­rano pre­minulu Veru Maksimović.

„Tako mile, tako mlade,

Nikad usud ne ukrade.

Još da nije vere, nade,

Da nam tamo paze na te,

Dok nam suze vek ne skrate,

Sav bi svet u nepovrate.“

Dom JNA, nekada Hrvatski dom

Dom JNA, sadašnji izgled - foto Đani Bardoti

Jedna od najreprezen­ta­tivni­jih građev­ina u Rumi je zgrada Doma JNA, odnosno Hrvatskog doma, koji mnogi s pravom nazi­vaju „rum­ski drag­ulj pomućenog sjaja“. Zgrada je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kul­ture i od velikog je kul­turnog i istori­jskog značaja za Rumu. Danas se taj arhitek­ton­ski objekat nalazi u pril­ično lošem i zapuštenom stanju.

Hrvatski dom, nekadašnji izgledIdeja za podizanje ovog objekta potekla je od Ruml­jana oku­pljenih u orga­ni­zaciju Hrvatski sokol 1905. godine. Zgrada je podizana dobro­voljnim priloz­ima poje­d­i­naca i druš­tava, a osnovna zamisao bila je podizanje zdanja koje će moći prim­iti sve kulturno-​sportske orga­ni­zacije rum­skih Hrvata, kao oblik otpora ger­man­izaciji i mađarizaciji. Priča se da je mesto za izgrad­nju tog objekta namerno izabrano u „švap­skom kraju“, verovatno kako bi se izbegla svo­jevrsna getoizacija i podela Rume na ger­man­ski i sloven­ski deo. Otud i potiče prvo­bi­tan naziv „Hrvatski dom“.

Pret­postavlja se da je pro­jekat za izgrad­nju zdanja izra­dio Osječanin Vik­tor Askman, pro­jek­tant zgrade stare rumske gim­naz­ije. Zgrada je pro­jek­to­vana u stilu sece­sije i pri­pada peri­odu Jugend­stila, mod­ernog u to vreme u pre­stoni­cama Aus­trougarske monarhije. Orig­i­nal­nost ovoj zgradi daju pre svega plas­tičnost fasade s herbal­nim motivima, ovalni vit­ražni pro­zori, skulp­ture „Dede i unuka“ i speci­fičan krov cen­tralnog dela zgrade. Izgrad­nja zgrade je tra­jala sve do 1912. godine, a izvođač radova bio je izvesni Zvon­imir Erbežnik. U vreme Prvog svet­skog rata zgrada je služila kao vojna bol­nica, i vrlo je verovatno da je pod svoj krov prim­ila cuks­fir­era 25. Landš­turm reg­i­mente Josipa Broza, čija se jedinica opo­ravl­jala u Rumi posle gubitaka na Ceru i Kolubari.

U peri­odu između dva svet­ska rata zgradi se vraća prvo­bitna namena, kada pod svo­jim krovom oku­plja sva hrvatsko kulturno-​sportska društva u Rumi. Ovo zdanje bilo je mesto oku­pl­janja mnogih Ruml­jana, koji su svoje maturske večeri proslavl­jali u tom objektu, a kako se navodi, rum­ski vojnici su svoje prvo upoz­na­vanje s Rumom počin­jali upravo na tom mestu. Godine 1957. iz zgrade su isel­jene civilne insti­tu­cije i ona je dodel­jena na korištenje Jugoslaven­skoj nar­o­d­noj armiji, da bi službeno postala Dom JNA 1958. godine.

Započeta resti­tu­cija daje Ruml­jan­ima nadu, da ova zgrada koja stoji napuštena, oštećene fasade, polu­panih oval­nih vit­raža, ipak ima sret­niju budućnost (izvor: Zavod za kul­turu vojvođan­skih Hrvata).

Fišerov let­njiko­vac

Nekadašnji izgled Fišerovog letnjikovca

Sadašnji izgled Fišerovog letnjikovcaLet­njiko­vac je izgradila između 1900. i 1904. godine porod­ica Fišer, po pro­jektu arhitekte Her­mana Bolea. Let­njiko­vac je bio namen­jen za odmor porodice Fišer. Nalazi se u pros­tra­nom parku, u kome je nego­v­ano raznovrsno auto­htono rastinje i egzotične biljne vrste. Zgrada pred­stavlja reprezen­ta­tivni primer objekta ove namene, na kome su drvo, trska i drugi tradi­cionalni mater­i­jali, dobili punu pri­menu. Zgrada let­njiko­vaca je 1966. godine izgorela u požaru. Obnovl­jena je, ali ne po konz­er­va­torskim prin­cip­ima, što je doprinelo gubljenju aut­en­tičnosti. Pre svega, to se odnosi na trščani krov koji je ovom objektu davao pose­ban karak­ter. Let­njiko­vac je pravougaone osnove, sa tremom sa drvenom ogradom i pro­fil­isanim stubovima iznad ograde, duž čitave zapadne i sev­erne strane. Preko trema se spušta trščani krov, a iz krova se na sev­er­noj strani izdiže zid sa dva manja pro­zora u potkrovlju. Na južnoj fasadi dominira ravna zidna površina sa tri deko­ra­tivna pro­zorska otvora različi­tih dimen­z­ija i položaja i ulazni trem na koji se nadovezuje deko­ra­tivna nad­strešnica — pasarela, kojom je povezana druga manja pomoćna zgrada. Drveni delovi nad­strešnice, duge oko pet metara prekrivene trskom, i ulaznog trema stil­ski odgo­varaju tremovima sev­erne i zapadne strane fasade. Po kom­pozi­ciji, osnovnoj nameni i pri­meni mater­i­jala, zgrada pred­stavlja jedin­stven primer u raznovrsnosti stil­skih karak­ter­is­tika let­njiko­vaca u Vojvo­dini. Pro­jek­to­vani park nosi obeležija istoriske epohe u kojoj je nas­tao, ali je izgu­bio prvo­bitne karak­ter­is­tike dugogodišn­jom nebrigom. Sto­letna sta­bla tra­jnica kao što su hrast, ginko i po neko sta­blo četi­nara ostale su da ukazuju na nekadašnje vreme. Iako je izgu­bila aut­en­tičnost, zgrada se vodi kao spomenik kul­ture od velikog značaja. Na slikama možete videti kako je nekada izgledao let­njiko­vac i kako sada izgleda.

Page 4 of 54

Zan­imljivosti o Rumi

Spomenik Jovanu Jovanoviću Zmaju

Da li ste znali da je prvi spomenik “Čika Jovi Zmaju” otkriven upravo u Rumi, a da ga je otkrio ni manje ni više nego Branislav Nušić

45 para­lela

Ruma se nalazi na 45 uporedniku

Vre­men­ska prognoza

Mostly Cloudy

10°C

Ruma

Mostly Cloudy

Humid­ity: 70%

Wind: 0 km/​h

  • 19 Dec 2014

    Partly Cloudy 10°C 2°C

  • 20 Dec 2014

    Partly Cloudy 11°C 3°C

Pri­jatelji

Kursna lista

Free busi­ness joomla tem­plates