Najs­tar­ija rum­ska crkva – Niko­la­jevska crkva

Crkva Svetog Nikole u Rumi - foto: Milan Mirković

Ikonostas u crkvi Svetog Nikole u RumiRuma je imala crkvu daščaru još od najrani­jih vre­mena koja se pom­inje u turskim zapisima iz 1566. godine kada je u selu živelo pedese­tak srp­skih porod­ica i tri sveštenika. Pret­postavlja se da je crkva bila preteča današnje Niko­la­jevske crkve, sa istom crkvenom, a time i seoskom slavom. Godine 1731. pom­inje se sveštenik Sto­jan Orlović. Dve godine kas­nije jedan izvor navodi da Ruma ima od ranije svoju crkvu, koja je tada bila iznova patosna, a ver­nici su oko crkve naprav­ili portu. Polovi­nom 18. veka crkva je nosila ime Sveti Nikola, verovatno nasleđeno od davn­ina, a pom­inje se kao drvena sa por­tom i grobljem. Današnja crkva je podignuta 1758. godine. Jedna je od najs­tar­i­jih baroknih građev­ina u Vojvo­dini. Deko­racija crkve pri­pada novosad­skim umet­nicima Pavlu Čortanoviću i nje­govom sinu Pavlu, koji su angažo­vani i za izradu zidnog slikarstva. Pred­stavu Bogorodice sa malim Hris­tom na Bogorodiči­nom prestolu naslikao je Pavle Simić 1850. godine. U ovom hramu je sveštenik Pan­tele­j­mon Hranisavl­je­vić osno­vao prvu „Malu sloven­skuju školu” u Rumi.

Ove godine završeni su radovi na sanaciji krova i zvonika Niko­la­jevske crkve u Rumi, kojima je ovom spomeniku kul­ture od velikog značaja vraćen velik deo punog sjaja. Da bi crkva bila dove­dena u puno reprezen­ta­tivno stanje ostalo je još da se osveže fasade broda, što će najverovat­nije biti učin­jeno sledeće godine.

Basi­jana – Rim­ski grad

Istraživanja Basijane iz 1935. godine

Za Donje Petro­vce, oma­leno selo u rum­skoj opš­tini, malo ko zna izvan Srema, ali nadamo se da će u bližoj budućnosti, postati poz­nato, baš zah­valju­jući man­i­festaciji „Basi­jana - Rim­ski grad“.

Zvuči paradok­salno , ali je istina – u ataru ovog sela vekovima leži, u svet­skim razmerama, nepro­cen­jivo arhe­ološko blago – rim­ski grad Basi­jana. O tome se, osim u stručnim kru­gov­ima, takođe malo zna. Evo pri­like da se skine bar veo tajne jednog davnog vre­mena na ovim srem­skim prostorima.

Dakle, u ataru sela Donji Petro­vci, na mestu zvanom Grad­ina, nalazi se rim­ski grad Basi­jana. Sma­tra se da je naziv Basi­jana kelt­skog porekla i da su ga Riml­jani pri­h­vatili od starosedelaca. Na pros­toru Basi­jane u 1. veku nove ere nalazilo se malo mesto ple­mena Sko­rdiska, ono nakon 124. godine, iz vojnih i poli­tičkih razloga, dobija sta­tus municip­ija (samouprava). Antički izvori navode Basi­janu kao napredan grad na putu Sir­mi­jum — Tau­runum (Srem­ska Mitro­vica — Zemun). Basi­jana je velikim delom uništena invaz­i­jom Huna, 454. godine, i kas­nije Gota, ali nije uništeno sve­dočanstvo o značaju ovog grada. Zan­imljivo je i to da Hierokle u svo­jim spisima navodi Basi­janu kao sedište episkopije u 6. veku.

Podni mozaikPrva istraži­vanja ovog lokaliteta potiču iz 1882. godine, kada ih je radio Arhe­ološki muzej iz Zagreba. Istraži­vanja je pred­vo­dio dr Šime Lju­bić. Zbog kratkog vre­mena, došlo se do pogrešnog zaključka da je ovde reč o vojnom logoru, a ne o gradu. Pola veka kas­nije, istraži­vanja preuz­ima Istori­jsko društvo iz Novog Sada, arhe­ološka istraži­vanja vrše se 1935. godine, pod rukovod­stvom dr Mio­draga Grbića. Tom pri­likom otkrivene su tri zgrade od kamena i opeke, sa sis­te­mom za zagre­vanje pros­torija (hipokaust), pod­nim mozaicima, i kanal­iza­cionom mrežom. Tokom daljih istraži­vanja otkriveno je mnogo kamenih nad­grob­nih spomenika, žrtvenika, posuda, žižaka, i više od 300 novčića.

Nakon iskopa­vanja urađeni su avion­ski snimci Basi­jane. Ovi snimci uvršteni su u najus­pešnije u čitavoj Evropi.

Nakon izrade urban­is­tičkog plana Basi­jane, na osnovu avion­skih sni­maka, došlo se do zaključka da ovo utvrđenje imaSkica rekonstrukcije Basijane po avionskom cnimku iz 1935. izgled nepravilnog petougla, dimen­z­ija 550 sa 350 metara, Grad­ski bedem imao je ugaone i pomoćne kule. U gradu je bio kom­pleks zgrada stam­benog karak­tera, i deo sa radioni­cama, jedna od njih je bila i tkačka radion­ica za pre­radu vune. Pret­postavlja se da je u Basi­jani bila smeštena kon­jička jedinica – „Krila Panon­ije“. Iz grada se do naselja, pri­lazilo preko mostova, vojni logor se nalazio pokraj sela Dobrinci, tri kilo­me­tra od Basi­jane, na lokalitetu Solnok.

Sadašnji izgled BasijaneOd te 1935. godine, do danas, na Basi­jani, zbog nedostatka finan­si­jskih sred­stava, nije se radilo ništa. Basi­jana doživl­java tužnu sud­binu – veliki deo epi­graf­skih spomenika arhitek­tonske plas­tike, kamena i opeke odnešen je sa ovog lokaliteta i korišten, kako u Petro­vcima, tako i u okol­nim selima. Neki podaci gov­ore da je sred­njovekovni Kupinik delom podignut od tog mater­i­jala. Mada se zvanično nalazi pod zaštitom države od 1947. godine, Basi­jana je i danas, nažalost, poligon za mnoge „divlje arheologe“.

Rimski prsten nakon restauracijeRim­ski prsten iz Rume pred­stavlja sluča­jan nalaz sa ter­i­torije municip­i­juma Basi­jana. Reč je o ženskom nakitu od bronze, sa latin­skim nat­pi­som koji glasi Veni – Amica (dođi pri­jateljice). Stručn­jaci sma­traju da je reč o vereničkom nakitu – slične poruke mogle su se samo naći na luk­suznoj rim­skoj keram­ici, u sti­hovima, čak u „Pesmi nad pes­mama“, ali ne i na nakitu.

Prsten je prečnika 1,9 cen­timetara, težine dva grama, sas­toji se od trakaste elip­saste alke sa naglašenim ramenima. Slova su pravilno otis­nuta. Nije lako odred­iti da li je poruka bila ljubavnog ili reli­gioznog karak­tera. Među rim­skom aris­tokrati­jom u peri­odu ranog carstva bili su omil­jeni sti­hovi pes­nika ljubavne poez­ije, posebno Ovidija, i bile su ljubavnog i erot­skog karak­tera. Car Avgust, koji je vladao u to vreme, bio je mišl­jenja da su podri­vale moral rim­skog društva. Neki izvori tvrde da je i sam Ovidije bio pro­teran iz Rima zbog takvih stihova.

Bilo kako bilo, prsten iz Rume najverovat­nije je bio verenički, pri­padao je nekoj mladoj ženi na ter­i­toriji Basi­jane. Prsten datira iz 3. ili 4. veka, a znača­jan je u toliko što nje­gova poruka do tada nije poz­nata među nat­pisima na nakitima i to ga čini jedinstvenim.

Zav­iča­jni muzej Ruma

Etnološko odeljenje Zavičajnog muzeja Ruma - foto: Vera Dimov

Riznica istori­jskog bogat­stva nar­oda koji su živeli na ovim pros­torima nalazi se u Zav­iča­jnom muzeju u Rumi. Muze­jski fond čini više od 10.000 eksponata u sas­tavu arhe­ološkog, etnološkog, istori­jskog i likovnog odeljenja.

Zavičajni muzej RumaZav­iča­jni muzej Ruma osno­van je 1962. godine kao zav­iča­jna muze­jska zbirka. Deceniju kas­nije, 1972. godine, menja naziv u „Muzej u Rumi”, da bi 1979. godine dobio današnji naziv – „Zav­iča­jni muzej Ruma”. Objekat Zav­iča­jnog muzeja u Rumi je pod zaštitom države, kao nepokretno kul­turno dobro od velikog značaja. Zgrada današn­jeg muzeja podignuta je 1772. godine, sred­stvima barona Marka Pejače­vića kao nje­gova zadužbina, a za potrebe niže gim­naz­ije. Zgrada danas pred­stavlja jedin­stven primer „graničarske arhitek­ture” u Rumi. Kao nepokretno kul­turno dobro od velikog značaja vodi se od 30. decem­bra 1991. godine.

U sas­tavu muzeja nalazi se i stručna bib­lioteka sa velikim fon­dom knjiga. Muzej raspo­laže sa 500 m² izložbenog pros­tora u kome su smeštene dve stalne postavke: u prizemlju se nalaze arhe­ološka, istori­jska i etnološka postavka, a na spratu je smeštena likovna postavka koja se sas­toji od dva legata (slikara i grafičara Milivoja Niko­la­je­vića i slikara akvareliste dr Romana Soretića). U pros­torima ovih legata tokom godine se održavaju umet­ničke i druge tem­atske izložbe. Muzej je bio domaćin i mnogih kul­turnih man­i­festacija koje nisu vezane za nje­govu delat­nost, kao što su modne revije, kon­certi, pes­ničke večeri… Pored toga, izdavač je i godišnje muze­jske pub­likacije „Zbornik Zav­iča­jnog muzeja”, koja je počela da se štampa 1997. godine. Takođe, orga­ni­za­tor je i likovne kolonije „Borko­vac”, koja se održava od 1968. godine i pred­stavlja jednu od najs­tar­i­jih likovnih kolonija u Srbiji.

Arhe­ološko odel­jenje Zav­iča­jnog muzeja sas­toji se iz intere­sant­nih zbirki: prais­tori­jska, antička, sred­njevekovna,Figurina "Blizanci" planovi i karte, oružje, nakit. Raspo­laže sa više hil­jada primer­aka inven­tarisanog i studi­jskog materijala.

Istori­jsko odel­jenje Zav­iča­jnog muzeja sas­toji se iz zbirki: plakati, peri­odika, fotografija, mape i planovi, doku­menti, stare i retke knjige, oružje i oprema, razni pred­meti i studi­jske zbirke. U okviru odel­jenja pos­toji i studi­jska zbirka.

Likovno odel­jenje Zav­iča­jnog muzeja: spomen zbirka Milivoja Niko­la­je­vića, spomen zbirka dr Romana Soretića, zbirka „Kolonije Borko­vac”, zbirka Galer­ije Zav­iča­jnog muzeja Ruma, spomen zbirka Branislava Makeša, spomen zbirka Milana Laješića, spomen zbirka Fedora Feđe Soretića.

Etnološko odel­jenje Zav­iča­jnog muzeja je sa aktivnim radom počelo 2003. godine i trenutno raspo­laže sa oko pet stotina pred­meta. Etnološko odel­jenje sas­toji se iz zbirki: pokućstvo, poljoprivreda, tek­stil i zanati. U okviru muzeja nalazi se i stručna bib­lioteka koja spada u speci­jal­i­zo­vane bib­lioteke i broji 3.670 knjiga. To su, uglavnom, pub­likacije iz arhe­ologije, etnologije, istorije i istorije umet­nosti. Pored nave­denog, ona pose­duje i vredne stare i retke knjige, zav­iča­jnu kolek­ciju, znača­jne encik­lo­pe­dije i bib­li­ografske jedinice, mono­grafije, kat­a­loge izložbi, zbirki, vodiče… Iako je zatvorenog tipa, bib­lioteka izlazi u sus­ret stu­den­tima, naučnim i kul­turnim rad­nicima kojima su potrebne pub­likacije iz oblasti koje ona pokriva.

Page 2 of 55

Zan­imljivosti o Rumi

Spomenik Jovanu Jovanoviću Zmaju

Da li ste znali da je prvi spomenik “Čika Jovi Zmaju” otkriven upravo u Rumi, a da ga je otkrio ni manje ni više nego Branislav Nušić

45 para­lela

Ruma se nalazi na 45 uporedniku

Vre­men­ska prognoza

Partly Cloudy

2°C

Ruma

Partly Cloudy

Humid­ity: 92%

Wind: 11.27 km/​h

  • 31 Jan 2015

    Showers Late 7°C 2°C

  • 1 Feb 2015

    Rain 4°C 1°C

Pri­jatelji

Kursna lista

Free busi­ness joomla tem­plates