4. „Božićna ulica“

Slika sa 3. "Božićne ulice"

Tur­is­tička orga­ni­zacija opš­tine Ruma po četvrti put orga­nizuje „Božićnu ulicu“, man­i­festaciju koja svo­jim datu­mom održa­vanja povezuje katolički i pravoslavni Božić. U peri­odu od 24. decem­bra 2014. do 07. jan­u­ara 2015. godine na Grad­skom trgu u ulici sa dvade­se­tak štan­dova postavl­jenih za ovu pri­liku, bro­jni izla­gači će pred­staviti svoje raznovrsne proizvode. Počev od novo­godišn­jih ukrasa, knjiga, umet­ničkih pred­meta domaće radi­nosti, pa sve do kuli­narskih speci­jaliteta, vina, rak­ije, meda, kolača i zimnice, sig­urni smo da će šareno­liki sadržaji “Božićne ulice” ponovo privući veliki broj poseti­laca. Nar­avno, većina pro­grama koji će se odvi­jati u ovom peri­odu biće upravo namen­jen deci. Pokrovitelj man­i­festacije je Opština Ruma.

Pro­gram manifestacije

Gomolava — Svet­ski poz­nat arhe­ološki lokalitet na obodu Hrtko­vaca

Gomolava - Svetski poznat arheološki lokalitet na obodu Hrtkovaca


Dvoglava terakota sa Gomolave iz neolitskog periodaGomolava je svet­ski poz­nat arhe­ološki lokalitet na obodu Hrtko­vaca na levoj obali Stručna iskopavanja na Gomolavi u 20. vekureke Save, koji bogat­stvom raznovrsnih nalaza, kroz neko­liko različi­tih arhe­oloških slo­jeva, sve­doči o životu ljudi na ovim pros­torima još od prais­tori­jskog doba. Sredi­nom 18. veka, tačnije oko 1760. godine Gomolava je imala oblik elip­soidnog “tela”, koji je formi­ran mileni­jum­skim taložen­jem prais­tori­jskih i istori­jskih kul­tura – naselja, čiji su mater­i­jalni ostaci saču­vani do današn­jih dana. Višes­lo­jno аrhe­ološko nаlаzište je nаselje nа kome su zаbeleženi hor­i­zonti stаnovаnjа iz kаsnovinčаnskog, ene­olit­skog, rаnog bronzаnog i gvoz­denog dobа. Prvo nаselje obrаzovаno je tokom mlаđeg neolitа, а činile su gа velike kuće prаvougаonih osnovа, koje su grаđene od drvetа i gline. Nаselje je strаdаlo u požаru; nа nje­govim ostаcimа podizаli su svojа stаništа dosel­jenici sopotsko-​leđelske kul­ture, а potom i zаjednice bаdenske, kostolаčke i vučedolske kul­ture. U bronzаnom dobu nosioci vаtinske i belegiške kul­ture obrаzovаli su nаseljа od trošnih, poluukopаnih kolibа. Tokom stаrijeg gvoz­denog dobа pleme, porek­lom sа istokа, živi u skrom­nim kolibаmа. Dominаntni hor­i­zonti su iz mlаđeg gvoz­denog dobа. U njimа su otkrivene kuće grаđene od pleterа i lepа i veliki broj kerаmičkih peći i jаmа sа bogаtim аuto­htonim mаterijаlom i itаlskim impor­tom. U pod­nožju Gomolаve je velikа rimskа nekropolа, a o boravku Riml­jana na ovim pros­torima sve­doče i vile rustike. Od 12. do 15. vekа nа Gomolаvi se nаlаzilа seoskа nekropolа sа grobljаnskom crkvom. Zbog veoma povoljnog geograf­skog položaja i izuzetno dobrih veza sa susedim regi­jama, Gomolava je neko­liko hil­jada god­ina bila važan cen­tar za Podunavlje, Karpatski basen i jugo­is­točnu Evropu. To se naročito uočava na pokret­nom arhe­ološkom mater­i­jalu preko koga se najbolje uočavaju sva proži­manja sa drugim kul­turama i civ­i­lizaci­jama. Prvi arhe­ološki mater­i­jal sa ovog lokaliteta priku­pio je učitelj Mato Vohal­ski, pov­erenik Arhe­ološkog muzeja u Zagrebu kra­jem 19. veka. Od tada počinje intereso­vanje za Gomolavu. Ovo nalaz­ište na početku 20. veka postaje naročito zan­imljivo za javnost. 1904. godine obavl­jena su i prva, stručna, iskopa­vanja. Među­tim, tek od sre­dine 20. veka, tačnije od 1953. godine, Vojvođan­ski muzej, započinje prva iskopa­vanja na ovom višes­lo­jnom istori­jskom nalaz­ištu, koja u kon­ti­nu­itetu traju do 1957. godine. U peri­odu od 1965. do 1985. godine istraži­vanja se nas­tavl­jaju, i tada je istražena površina od preko 4400 m² na osnovu čega je uspostavl­jena ver­tikalna i hor­i­zon­talna strati­grafija lokaliteta – od mlađeg neolita do punog sred­njeg veka. Najveći deo pron­ađenog arhe­ološkog mater­i­jala nalazi se u Vojvođan­skom muzeju u Novom Sadu, a manji deo je izložen u Zav­iča­jnom muzeju u Rumi. I pored toga što je pod zaštitom države kao arhe­ološko nalaz­ište od izuzetnog značaja, ugrožen rekom Savom koja ga spira, Gomolava je „grad koji nestaje”.

Članovi udruženja "Rimski dani"Povodom oču­vanja i otrgnuća od zab­o­rava Gomolave, 2010. godine osno­vano jeArheološki park Gomolava udruženje „Rim­ski dani“ koje ima za cilj da pro­moviše veliko kul­turno bogat­stvo samog lokaliteta, a i celog Srema. Bro­jnim akci­jama uspeli su da urede pros­tor oko Gomolave i da naprave „Arhe­ološki park“, koji ima za cilj pro­mo­visanje ovog lokaliteta. Danas udruženje broji 26 članova i oko 20-​ak lokalnih volon­tera iz sela Hrtkovci, koji su započeli izgrad­nju neolit­skog naselja po ugledu na taj period. Trenutno je završen jedan od mnogih plani­ranih objekata, a privode se kraju radovi na jed­nom od otvorenih objekata za odmor i rekreaciju. Pored tekućih radova u planu je izgrad­nja osma­tračnice, radion­ice za različite zanate iz prošlog vre­mena, antičke bašte i vile rustike.

Srp­ski pravoslavni hram prenosa moštiju Sve­tog oca Niko­laja u Vognju

Crkva Svetog Nikole u Vognju - foto Milan MirkovićCrkva Sve­tog Nikole (ili Srp­ski pravoslavni hram prenosa moštiju Sve­tog oca Niko­laja, kako glasi puno ime objekta), nalazi se u cen­tru Vognja. Hram je podignut sredi­nom 18. veka, ali ne pos­toje podaci o tačnoj godini izgrad­nje. Prema stil­skim odlikama, crkva pri­pada baro­knoj arhitek­turi, karak­ter­is­tičnoj za sakralne građevine u Vojvo­dini u tom periodu.

U pitanju je jed­no­brodna građev­ina, sa nešto užom polukružnom
 apsidom na istočnoj i prizidanim zvonikom na zapad­noj strani. Naos je iznu­tra podel­jen u tri traveja sa polukružnim svodovima, a ova podela je spolja prikazana plitkim i jed­nos­tavnim pilastrima. U fasad­nim poljima smen­juju se pro­zori i slepe niše, sa polukružnim lukom i bez dodatne deko­racije. Fasade se završavaju slepim frizom i jakim pro­fil­isanim vencem.

Na zapad­noj strani broda prizidan je skladan tro­spratni zvonik, saOsnova i podužni presek crkve, Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Sremska Mitrovica deko­ra­tivnim por­talom, pro­fil­isanim pro­zorima i četiri slepa časovnika. Zvonik je završen karak­ter­is­tičnom deko­ra­tivnom kapom od lima, sa jed­nim jas­tukom, lanter­nom i “jabukom” sa krstom na vrhu.


Spomen-obeležje učesnicima Ticanove bune - foto: Milan MirkovićCrkva Sve­tog Nikole u Vognju kat­e­gorisana je kao kul­turno dobro od velikog značaja, i od 1997. godine nalazi se pod zaštitom države. Mada je sama crkva vrlo tip­ična za pod­neblje u kom se nalazi, velika porta sa brezama i četi­narima i mali park ispred porte, sa spomen-​obeležjem učes­nicima Ticanove bune (koja je podignuta upravo u Vognju, 1807. godine), čine ceo ambi­jent neo­bično pri­jat­nim, naročito u kon­trastu prema frekvent­noj sao­braća­jnici koja spaja Rumu i Srem­sku Mitro­vicu i pro­lazi neposredno uz crkveno dvorište. Nažalost, ono što najviše narušava sliku ambi­jenta upravo je ne baš sja­jno stanje ove građevine, navlaženih i okrun­jenih fasada (i to više sa izložene, sev­erne strane) i ule­glog krova.

„Uko­liko sve bude išlo po planu, krov bi tre­balo da bude sani­ran u sko­rije vreme, a uz pro­jekat sanacije krova plani­rano je da se uradi i elab­o­rat sanacije fasada, koji bi mogao da se real­izuje u fazama. Uz malo sreće, naći će se sred­stava i za obnovu fasade, tako da se nadamo da će crkva uskoro zasi­jati punim sja­jem. Iskreno sma­tramo da to i zaslužuje“. (izvor: Milan Mirković)

Page 2 of 56

Zan­imljivosti o Rumi

Spomenik Jovanu Jovanoviću Zmaju

Da li ste znali da je prvi spomenik “Čika Jovi Zmaju” otkriven upravo u Rumi, a da ga je otkrio ni manje ni više nego Branislav Nušić

45 para­lela

Ruma se nalazi na 45 uporedniku

Vre­men­ska prognoza

Mist

7°C

Ruma

Mist

Humid­ity: 95%

Wind: 6.44 km/​h

  • 28 Feb 2015

    Cloudy 9°C 6°C

  • 1 Mar 2015

    AM Clouds/PM Sun 14°C 4°C

Pri­jatelji

Kursna lista

Free busi­ness joomla tem­plates